СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКАНА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У Народној библиотеци Источни Стари Град данас је свечано отворена изложба „Крива Дрина од сумрака до зоре – Марко Марковић од заборава до сјећања“, посвећена животу, дјелу и културном насљеђу једног од најзначајнијих српских књижевника из Босне и Херцеговине.
Поставка је посјетиоцима приближила богат књижевни пут Марка Марковића приповједача, романсијера, публицисте, књижевног критичара и уредника, чије је стваралаштво оставило дубок траг у српској књижевности XX вијека. Представљена су његова најзначајнија дјела, међу којима су роман „Крива Дрина“, збирке приповједака „На боку“, „Неугасиво кандило“ и „Од сумрака до зоре“, као и монографија „Саво Скарић Зембиљ – живот и рад“ и књига „Чланци и огледи“.
Директор Народне библиотеке Источни Стари Град, Саша Радовић, истакао је да је изложба конципирана кроз неколико тематских цјелина које на свеобухватан начин представљају Марковићев живот и стваралаштво.
„Изложба је конципирана кроз неколико тематских цјелина. Први дио освјетљава живот и књижевни опус Марка Марковића, зворничког писца који је стварао у Сарајеву, гдје је био активан учесник културног и новинарског живота.
Други сегмент приказује његове везе и плодну сарадњу са великанима тог доба, попут Иве Андрића, Меше Селимовића и Бранислава Нушића, те сарајевских књижевника Хамзе Хуме, Исака Самоковлије и Ахмеда Хромаџића. Трећа цјелина доноси вриједну архивску грађу, фотографије и личне предмете, уз посебан осврт на Марковићев лик кроз визуру тадашњих сликара и карикатуриста“, рекао је Радовић.
Он је подсјетио да је Марковић, иако рођен у Зворнику, био нераскидиво везан за Сарајево, док је свој животни пут окончао на Палама 1961. године.
„Ова изложба у Источном Старом Граду представља својеврсни мост који повезује његов завичај и сарајевски културни простор у којем је оставио неизбрисив траг“, нагласио је Радовић.
Посебан дио изложбе посвећен је Марковићевом доприносу широј друштвеној и културној сцени. Сарађивао је са бројним листовима и часописима, а 1954. године био је један од потписника Новосадског договора. Посјетиоци су имали прилику да се упознају и са драгоцјеном рукописном заоставштином која се чува у Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ у Сарајеву, укључујући рукописе за „Чланке и огледе ИИИ“, материјал за роман „Наш човјек“ и недовршене приповијетке.
Изложба је успјешно оживјела културне прилике у Босни и Херцеговини између два свјетска рата, подсјећајући на значај Марковићевог књижевног и јавног дјела. Организовањем овог догађаја Народна библиотека Источни Стари Град наставља своју мисију очувања културне баштине и његовања сјећања на личности чије је стваралаштво трајно обогатило српску књижевност.
