ИСТОРИЈА
Општина у средњем вијеку
Данашње Сарајево у средњевјековној босанској држави било је у саставу средњовјековне жупе Врхбосне. Врхбосна је припадала феудалној породици Павла Раденовића, односно породици Павловића. Насеље Врхбосна имало је неколико села Бродац, Вратник, Хрид, Фалетићи који су данас саставни дио општине Источни Стари Град итд.
Поред села и два трга, Врхбосна је имала стари град Ходиђед, који је био у функцији самог средишта жупе у политичко-административном смислу. Стари град Ходиђед се налазио на мјесту данашње Бијеле табије, али постоје индиције да се налазио на на подручју Булога који су данас мјесна заједница у саставу општине Источни Стари Град.
Османлијска власт
Доласком Османлија, 1448.године, Врхбосна односно њен централни дио Ходиђед бива освојен и са тог простора су се наставила даља освајања Босне и Херцеговине.
Важно је истаћи да османски развој Сарајева као касабе, а затим шехера започиње са подручја општине Стари Град чију је територију чинио и данашњи Источни Стари Град.
Османску владавину замјенила је нова култура под окриљем Аустро-Угарске монархије.
Општина у XX вијеку
Сарајево је у XX вијек ушло са атентатом на престолонасљедника Аустро-Угарске монархије Франца Фердинанда 1914.године и Првим свјетским ратом , а из овог вијека изашло такође Одбрамбено-отаџбинским ратом од 1992.-1995. чијим је завршетком настала општина Источни Стари Град која је ушла у састав Републике Српске као једног од два ентитета Босне и Херцеговине.Општина Источни Стари Град формирана је 4. априла 1992. године на дијелу сарајевске градске општине Стари Град (једним дијелом и од општине Илијаш) који је припао Републици Српској. Црепољско је било њено прво сједиште, а сада се сједиште општине налази у насељу Хреша.
Данашње подручје општине Источни Стари Град обухвата насељена мјеста Близанци, Булози, Вукнић, Вучија Лука, Горње Биоско, Горње Међуше, Довлићи, Доње Биоско, Доње Међуше, Липник, Кумане, Њеманица, Ракова Нога, Сарајево дио Старог Града, Сировине, Студенковићи, Фалетићи, Шљеме и Хреша.